Kraj svake fiskalne godine je vreme kada sva pravna lica i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo treba da podnesu završni račun. Zbog toga ćemo vam u ovom tekstu pružiti osnovne informacije o redovnom godišnjem finansijskom izveštaju i odgovoriti na pitanja koja nam često postavljate. Ukoliko budete imali dodatnih nejasnoća, možete nam se obratiti i razjasnićemo sve nedoumice u vezi sa izradom i predajom završnog računa.
Šta je završni račun
Završni račun je redovan finansijski izveštaj o poslovanju firme u prethodnoj godini. Ovaj izveštaj pruža sve informacije o poslovanju i poslovnim rezultatima firme nakon završetka fiskalne godine. Osim što predstavlja važnu zakonsku obavezu pravnog lica, završni račun je i krajnja slika poslovanja. Prikazuje dobit firme u određenoj godini. Važan je zbog ostvarenja prava na dobijanje eventualnog kredita, učešća na tenderima, dobijanja lizinga i donacija. Osnovna svrha redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja je da korisnicima pruži pouzdane podatke za procenu finanskijske pozicije, profitabilnosti, visine kapitala i priliva finansijskih sredstava.
Korisnici finansijskih izveštaja mogu biti:
- Investitori – potencijalni ulagači u preduzeće i vlasnici akcija (akcionari).
- Zajmodavci (kreditori) – na osnovu informacija procenjuju da li će krediti biti blagovremeno vraćeni i sa pripadajućim kamatama.
- Zaposleni – raspolažu informacijama o stabilnosti i profitabilnosti poslovanja firme.
- Vlada, njene agencije i regulatorna tela utiču na raspodelu resursa, regulisanje poslovanja, monetarnu i poresku politiku, kao i na politiku zapošljavanja.
- Javnost (lokalna samouprava) – na osnovu informacija planira i analizira zaposlenost stanovništva.
- Dobavljači i poslovni saradnici – procenjuju pouzdanost poslovnog partnera i mogućnosti plaćanja obaveza.
- Kupci – na osnovu finansijskih informacija procenjuju mogućnosti dugoročne saradnje i pouzdanosti dobavljača.
Ko je u obavezi da predaje završni račun
Obveznici predaje završnog računa su sva pravna lica i preduzetnici, osim paušalnih obveznika. Dakle, finansijski izveštaj predaju sledeća pravna lica: privredna društva, javna preduzeća, banke, društva za osiguranje, dobrovoljni penzioni, fondovi i zadruge, davaoci finansijskog lizinga.
Od čega se sastoji završni račun
Sva velika i srednja pravna lica, kao i pravna lica sa obavezom sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja, zatim javna društva i društva koja se pripremaju da postanu javna (nezavisno od veličine), podnose redovne godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju:
- Bilans stanja,
- Bilans uspeha,
- Izveštaj o ostalom rezultatu,
- Izveštaj o promenama na kapitalu,
- Izveštaj o tokovima gotovine i
- Napomene uz finansijske izveštaje.
Pravna lica i preduzetnici koji ne pripadaju navedenoj grupi, podnose: bilans stanja, bilans uspeha i napomene uz finansijske izveštaje.
Završni račun mikro preduzetnika i pravnih lica obuhvata bilans stanja i bilans uspeha.
Osnov za ocenu finansijske situacije u smislu ocene imovinskog i finansijskog položaja privrednog subjekta je bilans stanja.
Bilans uspeha predstavlja prihode i rashode tokom određenog vremenskog perioda i opisuje profitabilnost privrednnog subjekta za period za koji se sastavlja.
Bilans stanja i bilans uspeha posmatraju se kao celina za potrebe računovodstvenog izveštavanja.
Napomene uz finanansijske izveštaje pružaju dodatne informacije o finasijskom položaju, profitabilnosti, strukturi, vrednostima i obeležjima bilansnih pozicija. Doprinose boljem opisu i razumevanju finansijskih izveštaja.
Porez na dobit i mesečna akontacija
Na porez koji ostvari tokom fiskalne godine, pravno lice plaća porez na dobit kao razliku poslovnih prihoda i rashoda. Izrada završnog računa podrazumeva i izradu obračuna poreza na dobit na sledećim propisanim obrascima:
- Poreski bilans,
- Poreske prijave PDP,
- Poreske obrasce PK, OA i SU.
Konačna obaveza poreza na dobit utvrđuje se na kraju godine na osnovu završnog računa i poreskog bilansa.
Međutim, porez na dobit plaća se prema visini poreske obaveze utvrđene za prethodnu godinu, akontativno tokom godine. Iznos mesečne akontacije utvđuje se u tekućoj poreskoj prijavi poreza na dobit za narednu godinu i uplaćuje za prethodni mesec. Na kraju godine, privredno društvo plaća razliku između konačno utvrđene obaveze i sume svih plaćenih akontacija poreza na dobit. Ukoliko akontativni iznosi prevazilaze iznos obaveze, društvo je u pretplati.
Rok za predaju završnog računa
Završni račun predaje se Agenciji za privredne registre isključivo elektronskim putem, potpisan elektronskim sertifikatom zakonskog zastupnika. Pravna lica koja nisu zabeležila promet u fisklanoj godini i nemaju imovinu i obaveze u poslovnim knjigama, dostavljaju izveštaj o neaktivnosti koji takođe mora biti potpisan od strane zakonskog zastupnika.
Rok za podnošenje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i statističkog izveštaja, kao i izjave o neaktivnosti je 31. mart. Rok za podnošenje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za obveznike koji imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske je tri meseca od dana sastavljanja izveštaja.
U slučaju da je krajnji datum predaje finansisjkog izveštaja neradan dan, rok se pomera na prvi naredni radni dan.
Finansijski izveštaji sastavljaju se najmanje jednom godišnje, a mogu se sastavljati i u kraćem vremenskom razdoblju. Ukoliko privredni subjekt skrati ili produži ustaljeni period sastavljanja izveštaja, neophodno je da dostavi informacije o razlogu odstupanja od ustaljenog perioda izveštavanja.
Želiš da olakašaš sebi i prepustiš predaju završnog računa nekome ko ima više decenija iskustva u tome? Uradi to klikom na Konsultacije.
